ОСНАЖИТИ ЧОВЕКОЉУБИВО ДОБРОЧИНСТВО У НАМА12.05.2011.

Прим. др Предраг Тојић: И данас подстицајна поруке доктора Лазе

-Велики сте поштовалац доктора Лазе Лазаревића и свега чиме нас је задужио.
-По тридесет пети пут се окупљају лекари у Шапцу да обележе годишњицу рођења доктора Лазе Лазаревића, вероватно највећег лекара који је икада у Шапцу рођен, а рођен је пре 160 година, 1851.године. Друга годишњица, која нас, такође обевезује је 121.годишњица од упокојења. Сви претходни сусрети, били су, уз унапређење струке, и част доктору Лази, и помен и част, и црквена и световна, и да све то послужи као опомена нама. Лазино дело и Лазино укупно житије, остварено за тих тридесет девет и по година живота његовог, служи овој генерацији лекара на глас, прво да поштује вредне и врле претке, као што је доктор Лаза, али и обавезује да потомцима пренесе део тих вредности, етичких и етничких. Вредности које су развијали у 19.веку, и доктор Лаза, и сви великани тадашњег лекарства у Србији, и не само лекарства, него уопште интелектуалне неке елите која је настајала у другој половини 19.века, кад се Србија развијала једним позитивним правцем ка тим европским, светским вредностима, вредностима које су доношене и усвојене од тих наших предака и стављене у функцију овог народа, у практичну употребу и практичну корист.
-У данашњем времену, чини се, још већи значај тог великог дела великог доктора Лазе Лазаревића.
-Садашњи, данашњи „Лазини дани“ имају исту такву и обавезу и потребу, и оно што је значајно, треба да буду подстицајни у овој тешкој и дубокој кризи у којој се налазимо ми, као држава и као народ, али, пре свега као народ. Јер, ово је, вероватно, у историји српског народа најдубља духовна и морална криза у коју смо запали; наравно, велики број грађана није уопште тога свестан да је то духовна и морална криза, он говори само о економској, која је свакако видљива и коју нико не може да оспори, али последица прве – духовне и моралне, је економска криза у којој се ми налазимо. Ми, као лекари морамо да будемо изнад много чега и изнад свих тих кризних тренутака да би могли даље да радимо и да даље развијамо и здравствену делатност, али и ту чисто људску, интелектуалну и хуману, како год хоћете.
-Уз дело доктора Лазе Лазаревића, шта би била ваша порука, шта оно треба да подстакне у нама свима, посебно у данашњој генерацији лекара у Шапцу и у Србији?!
-Најкраћа могућа порука, подстицајна порука, коју би, вероватно да је жив, доктор Лаза и сам урадио. Пре свега да одржи и оснажи човекољубиво доброчинство у нама и да осујети и да нас одврати од сваког људског непочинства којима смо ми окружени свакако, и свако од нас појединачно, и као народ и као држава у целини. Следећи доктора Лазу Лазаревића потврђујемо његово дело на путу обнове етичких и етничких вредности, толико нама данас потребних. Јер, ми живимо у времену кад за неког, или за већину људи око себе не можемо да тврдимо да тај то нешто не би урадио, а пре свега ради се о неком лошем учинку, што је најбољи показатељ и доказ те духовне и моралне кризе. Најсигурнији смо, и најбезбеднији смо онда кад за неког кажемо да тај човек то ни под каквим условима не би урадио. Доктор Лаза се управо окушао на томе, што није хтео да уради, ништа на то није могло да га присили. Постоји једна истинита анегдота из његовог живота, а био је један од водећих лекара краљевске породице Обреновић; тадашњи суверен био је краљ Милан Обреновић. И Милан је тражио да Лаза потпише умрлицу да је природном смрћу умро један политички противник; радило се о неком радикалу, ког су пандури краља Милана претукли на смрт. Лаза, који је нашао да је смрт последица великог насиља, које је било толико видљиво, одбио је краљу Милану да потпише умрлицу да је човек умро природном смрћу, без обзира на све последице које би могле да га снађу. То је најбољи доказ те његове високе моралности, и те часности и тих етичких вредности које је носио у себи. Једноставно, оно што није ни по божијој, ни по људској правди, он није ни размишљао да ли треба применити и да ли треба потписати. За разлику од нас данас, већине нашег народа, која је спремна на све могуће потезе само да материјално или на било који други начин поентира.
И то је оно што нас везује за Лазу, његово дело обавезује и препоручује наша даља чињења која сигурно су значајна, и увек су значајни они који данас раде са знањем и свешћу какве ће последице произвести код потомака за сутра. А ми, као људи једног озбиљног народа, као што је српски народ, имамо ту обавезу да потомцима осветлимо пут, али, својим светлим чињењем.
Цеца Љубић